Što je bilo prije, crijevo ili trakavica?” U tom epigramu W. Burroughs sugerira da je parazitizam – korupcija, plagijatorstvo, prisvajanje viška – zapravo imanentan samome životu.

Virusi nisu samodostatni organizmi, čak nisu ni posve živi. Da bi se reproducirali, moraju ući u stanicu već postojećeg, živućeg domaćina. Virus je DNK ili RNK u zaštitnoj košuljici, on je poruka – šifrirana u nukleinskoj kiselini – čiji je jedini sadržaj naredba da ponavlja samu sebe. Virus je simulakrum – kopija bez originala koja se uprazno reproducira u beskonačnost. Interesantno je, međutim, da je virus na specifičan način interaktivan – svojim kodom mijenja domaćina, ali istovremeno i sam biva mijenjan okolinom u koju ulazi.